Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest koju karakteriše nedostatak proizvodnje insulina u telu. Insulin je hormon koji je odgovoran za regulisanje nivoa glukoze (šećera) u krvi. Kod osoba sa dijabetesom tipa 1, imunološki sistem napada i uništava beta ćelije pankreasa koje su odgovorne za proizvodnju insulina.
Uzrok nastanka dijabetesa tipa 1
Tačan uzrok nastanka dijabetesa tipa 1 nije u potpunosti poznat, ali se veruje da genetska predispozicija i faktori okruženja igraju ulogu u njegovom razvoju. Osobe koje imaju određene genetske varijacije imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 1. Međutim, nije dovoljan samo genetski faktor da bi se razvila bolest, već je neophodno prisustvo i faktora iz okruženja.
Jedan od mogućihsredinskih faktora je izlaganje određenim virusnim infekcijama, kao što su virus rubeole ili koksaki. Ovi virusi mogu izazvati imunološku reakciju koja pogrešno cilja beta ćelije pankreasa.
Drugi faktori kao što su ishrana, nivoi vitamina D, probavni problemi i druge autoimune bolesti, mogu takođe uticati na razvoj dijabetesa tipa 1.
Dijabetes tipa 1 nije zarazna bolest i ne može se sprečiti putem prevencije u uobičajenom smislu. Međutim, istraživači nastavljaju da proučavaju faktore rizika i uzroke bolesti kako bi se bolje razumelo kako sprečiti ili odložiti njegov nastanak kod osoba s povećanim rizikom.
Simptomi dijabetesa tipa 1
Povećana žeđ: Osobe sa dijabetesom tipa 1 često osećaju intenzivnu žeđ i imaju potrebu za čestim unošenjem tečnosti.
Učestalo mokrenje: Povećano unošenje tečnosti može rezultirati čestim mokrenjem, uključujući i noćno mokrenje.
Gubitak težine: Gubitak telesne težine može se javiti uprkos povećanom unosu hrane zbog nedostatka insulina koji telo ne može ispravno koristiti.
Umor i iscrpljenost: Osobe sa dijabetesom tipa 1 mogu osećati umor i iscrpljenost čak i nakon odmora.
Promene raspoloženja: Promene nivoa šećera u krvi mogu uticati na raspoloženje, što može rezultirati iritabilnošću, nervozom i promenama u mentalnom stanju.
Infekcije: Sklonost ka čestim infekcijama, posebno infekcijama urinarnog trakta, kože i genitalija, može biti prisutna kod osoba sa dijabetesom tipa 1.
Lečenje dijabetesa tipa 1
Lečenje dijabetesa tipa 1 se uglavnom zasniva na nadoknadi nedostatka insulina u organizmu. Budući da osobe sa dijabetesom tipa 1 imaju poremećaj u proizvodnji insulina, neophodno je da dobiju insulin iz spoljašnjeg izvora.
Terapije koje se primenljuju su:
Insulinska terapija: Glavni deo lečenja dijabetesa tipa 1 je primena insulina. Insulin se obično primenjuje putem injekcija ili pomoću insulinske pumpe. Doza insulina se prilagođava individualno i zavisi od mnogih faktora, uključujući nivoe glukoze u krvi, ishranu, fizičku aktivnost i druge faktore.
Praćenje nivoa glukoze: Osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju redovno meriti nivo glukoze u krvi. Merenje se obično vrši putem glukometra, koji meri nivo glukoze u kapljici krvi. Praćenje nivoa glukoze omogućava prilagođavanje doze insulina i upravljanje dijetom i fizičkom aktivnošću.
Pravilna ishrana: Zdrava ishrana je ključna u upravljanju dijabetesom tipa 1. Obolelima se preporučuju uravnoteženi obroci koji sadrže raznovrsne namirnice, uključujući voće, povrće, integralne žitarice, nemasne proteine i zdrave masti. Trebalo bi izbegavati preteran unos šećera i prerađenih namirnica.
Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, poboljšanju insulinske osetljivosti i održavanju opšteg zdravlja. Osobe sa dijabetesom tipa 1 bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom kako bi odredile adekvatan program vežbanja koji odgovara njihovim sposobnostima i zdravstvenom stanju.
Edukacija o dijabetesu: Osobe sa dijabetesom tipa 1 bi trebalo da se edukuju o samom stanju, kako bi razumeli kako upravljati dijabetesom, prepoznati simptome hipoglikemije (niski nivo šećera u krvi) i hiperglikemije (visoki nivo šećera u krvi), kao i kako pravilno primenjivati insulin.
Dijagnoza dijabetesa tipa 1
Uspostavljanje dijagnoze dijabetesa tipa 1 uključuje nekoliko koraka i testova.
Uobičajeni proces za dijagnostikovanje dijabetesa tipa 1 počinje sa analizom simptoma i medicinske istorije pacijenta. Lekara će interesovati simptomi koje osoba doživljava, kao što su povećana žeđ, često mokrenje, gubitak težine, umor.... Takođe će se uzeti u obzir medicinska istorija pacijenta i eventualni faktori rizika za dijabetes tipa 1. Lekar će obaviti fizički pregled kako bi identifikovao moguće simptome dijabetesa i procenio opšte zdravstveno stanje pacijenta.
Merenje nivoa glukoze u krvi: je ključni test za dijagnostikovanje dijabetesa. Obično se koristi test glukoze u krvi na prazan želudac, gde se meri nivo glukoze nakon što pacijent nije jeo najmanje 8 sati. Ako se pronađe visok nivo glukoze u krvi (obično veći od 126 mg/dl ili 7 mmol/L), to može ukazivati na dijabetes.
Testiranje glikoziliranog hemoglobina (HbA1c):Pruža informacije o prosečnom nivou glukoze u krvi tokom protekla 2-3 meseca. Ako je nivo HbA1c veći od 6.5%, to ukazuje na dijabetes.
Testiranje antitela na beta ćelije pankreasa: se može koristiti da bi se potvrdio autoimuni karakter dijabetesa tipa 1. Ako se otkriju određena antitela u krvi koja napadaju beta ćelije, to može ukazivati na dijabetes tipa 1.
U nekim slučajevima, kada postoji sumnja u dijagnozu ili rezultati nisu jasni, lekar može naložiti dodatne testove ili se konsultovati sa specijalistom endokrinologom.
Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, najbolje je da zakažete pregled kod lekara.
Ukoliko ne znate kojem lekaru da se obratite, ukucajte “dijabetes” u polje za pretragu na platformi Hipokratija. Na taj način ćete dobiti uvid u iskustva drugih ljudi koji su se suočili sa istim problemom. Nakon što započnete proces lečenja, podelite svoje iskustvo i na taj način pomozite drugima koji se nalaze u istoj situaciji.
