Mesec mart nam je jako važan, kako kalendarski, kulturološki, tako i po kalendaru zdravlja. To je mesec u kojem obeležavamo Dan žena, mesec koji nam donosi toplije dane i početak proleća. Međutim, mart je međunarodno priznat kao Svetski mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora.
Rak je bolest sa kojom se bore milioni ljudi širom sveta. Veliki broj ljudi, nažalost, svakodnevno gubi ovu bitku. Iako su poslednje 3 godine protekle u senci pandemije korona virusa, rak je ostao vodeći uzrok smrti u svetu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih od malignih bolesti u svetu iz godine u godinu je sve veći. Istraživanja koja su spovedena za 2020. godinu pokazuju da je u tom periodu bilo oko 10 miliona smrtnih slučajeva od raka svih lokalizacija. Pokazalo se i da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti: rak pluća (1.8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 slučajeva), rak jetre (830 000 slučajeva), rak želuca (769 000 slučajeva) i dojke (685 ooo smrtnih slučajeva). Kod žena je, pored raka pluća i raka dojke, veoma zastupljen i rak grlića materice. Od posebne je važnosti istaći i podatak da na godišnjem nivou 400 000 dece oboli od nekog oblika malignih bolesti. Na našem sajtu uvek možete pronaći specijaliste za svaku vrstu oboljenja.
Kada je u pitanju Srbija, brojke ne idu u našu korist. Tokom 2018. godine ukupan broj osoba obolelih od malignih tumora bio je 41.661 (22.066 muškaraca i 19.595 žena), što, takođe upućuje na trend rasta novoobolelih iz godine u godinu. Uzroci obolevanja i umiranjau našoj zemlji gotovo su isti kao i u većini zemalja u razvoju.
Šta je rak i koji su glavni uzroci?
Rak, poznat još i pod nazivima karcinom, zloćudni tumor ili maligna neoplazma, je grupa bolesti koja se odnosi na abnormalni rast ćelija, koje, ukoliko dospeju u krvotok, mogu da se prošire i na druge organe i dovedu do metastaza. Bitno je napomenuti da nisu svi tumori karcinomi. Zbog toga postoji podela na:
- Benigne tumore - oni se ne šire na druge organe, mogu se lako otkloniti, ali postoji mogućnost da se ponovo pojave na istom mestu;
- Maligne tumore - šire se u okolne organe putem krvi i limfnog sistema, zhvatajući u isto vreme jedan organ, sistem ili više organa;
- Leukemija - rak cele kostne srži koja se kod dece i mladih nalazi u svim kostima, a kod odraslih u pljosnatim kostima i na krajevima dugih cevastih kostiju.
Razni uzroci utiču na razvoj kancera. Međutim, skoro je nemoguće precizno odrediti i dokazati šta je uzrok njegove pojave kod neke osobe. Na razvoj kancera, pre svega, utiču faktori životne sredine (razna zagađenja, hemikalije, radijacija, ekonomski i bihevioralni faktori i mnogi drugi), stil života (ishrana, konzumiranje duvana i alkohola, nedovoljna fizička aktivnost, stres, infekcije i tako dalje), nasledna genetika.
Najčešći simptomi raka
Za početak, moramo znati da se simptomi razlikuju u odnosu na sam tip i lokalizaciju raka. Osvrnućemo se na one lokalizacije koje su najučestalije u našoj zemji.
Rak dojke
U slučaju raka dojke, maligne ćelije se razvijaju u tkivu dojke. Rak može da se razvija u tkivu u kom je nastao, ali može da metastazira na druge organe. Najčešće zahteva hiruršku intervenciju. Kada je u ranoj fazi, ova lokalizacija raka najčešće nema simptoma, ali se kao simptom može pojaviti grudvica u dojci koja obično nije bolna. Ta grudvica se može naći u pazuhu ili iznad ključne kosti. Mogu se pojaviti i drugi simptomi poput sekreta iz dojke, inverzije bradavica ili promena na koži preko dojke. Dijagnoza se uspostavlja pregledom, mamografijom, ultrazvukom, magnetnom rezonancom i biopsijom. Rak dojke, iako je mnnogo češći kod žena, može se razviti i kod muškaraca. Neka istraživanja pokazuju da na sto žena obolelih od raka dojke dolazi jedan muškarac oboleo od ove bolesti. Simptomi raka dojke kod muškaraca sliči su onima koji se javljaju kod žena: smanjenje tvika dojke, bezbolne promene u tkivu dojke, pojava tačkastih promena, crvenila i ožiljnog tkiva bradavce dojke, invadiranje bradavice, iscedak iz bradavice.
Rak grlića materice
Ova lokalizacija raka, nažalost, zauzima visoko drugo mesto po učestalosti kod žena u Evropi i našoj zemlji, odmah nakon raka dojke. Rak grlića materice je tkivo zloćudnih karakteristika sa tendencijom širenja u okolne strukture, krv i limfu. Može da bude lokalizovan na delu materice ili u cervikalnom kanalu. Najčešći simptomi su: neuobičajen vaginalni iscedak, vaginalno krvarenje mimo menstrualnog ciklusa, produženo i obilnije menstrualno krvarenje, nelagodnost tokom mokrenja ili gubitak kontrole mokrenja, konstantan umor, bol u maloj karlici. Dijagnostikuje se pomoću Papanikolau testa, kolposkopije, biopsije, ultrazvukom ili nekim dodatnim načinima za dijagnostiku koje odredi lekar/ginekolog.
Rak pluća
Reč je o patološki izmenjenim ćelijama koje mogu da se šire izvan mesta na kome su nastale. Rak pluća nije zarazna bolest i ne može se preneti s čoveka na čoveka. Najčešći simptomi raka pluća su: uporan kašalj, iskašljavanje sukrvičavog iskpljuvka, bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju, upale pluća koje se uporo vraćaju na isto mesto, otežano disanje. Dijagnoza se uspostavlja na osnovu rezultata: CT skenera, bronhoskopije, citopatološkog pregleda ispljuvka, radiografskog snimaka pluća, medijastinoskopije, biopsije pluća.
Rak debelog creva (Kolorektalni rak)
Spada među najučestalija maligna oboljenja današnjice i to kod oba pola. U rizičnu grupu spadaju osobe starosne dobi preko 50 godina. Najčešći simptomi su: iznenadni gubitak težine, abdominalni grčevi, umor i iscrpljenost, krv u stolici, malokrvnost, promene u pražnjenu creva. Ova lokalizacija raka dijagnostikuje se endoskopijom, kolposkopijom, laboratorijskim analizama,
Prevencija i rano otkrivanje
Svetska zdravstvena organizacija nastoji da unapredi kvalitet života i šanse za preživljavanje ljudi obolelih od malignih bolesti, s tim u vezi sve zdravstvne službe i lekare usmerava na rano dijagnostikovanje i lečenje bolesti. Stručnjaci smatraju da je stopa smrtnosti u svetu, ali i u Srbiji, visoka zbog neredovnih kontrola i pregleda. Ljudi se specijalistima javljaju tek kada je bolest već u poodmakloj fazi i kada je šansa za izlečenje veoma mala.
Neki od najčešćih oblika raka u našoj zemlji su rak dojke, rak grlića materice i kolorektalni rak. Stoga je Srbija, kao mere prevencije, donela nacionalne programe za skrining, koji bi trebalo da dovedu do smanjenja stope smrtnosti od ovih oblika maligniteta. Navedeni programi podrazumevaju pozivanje rizičnih grupa na skrining. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosne dobi od 50 do 69 godina. Žene starosne dobi između 25 i 64 godine pozivaju se jednom u tri godine na skrining grlića materice. Sa druge strane, oba pola podložna su obolevanju od kolorektalnog raka pa se jednom u dve godine pozivaju osobe starosne dobi između 50 i 74 godine na testiranje na ovu lokalizaciju raka.
Konstantno slušamo o tome koliko je prevencija važna i koliko rano dijagnostikovanje malignih bolesti povećava šansu za izlečenje. Ipak, mnogi i dalje ignorišu savete stručnjaka i zanemaruju redovne preventivne kontrole. Redovne lekarske i specijalističke kontrole su od ključne važnosti za lečenje raka, ali i svih drugih bolesti. Na brojne faktore koji utiču na pojavu raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati, ukoliko se reaguje na vreme. Zbog specifičnosti same bolesti, procesa lečenja i stope smrtnosti obolelih od raka - pacijent mora imati potpuno poverenje u svog lekara. Lekar će zadobiti poverenje pacijenta ako je otvoren i dostupan za sva pitanja i nedoumice. Pre samog izbora lekara važno je da budemo dobro informisani. Hipokratija zajednica pruža mogućnost da u svakom trenutku možete pronaći, pročitati i uporediti iskustva drugih ljudi sa zdravstvenim ustanovama i lekarima i odabrati najbolju opciju za sebe i svoje bližnje.
Mart mesec jeste Svetski mesec borbe protiv raka, ali ne zaboravimo da je važno da svakog meseca i svakog dana mislimo na svoje zdravlje i zdravlje naših bližnjih.
