Mentalno zdravlje dece - prevencija i akcija!

Mentalno zdravlje dece u Srbiji je pitanje od velikog značaja, s obzirom na to da se broj dece sa različitim vrstama mentalnih problema povećava. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, mentalne bolesti predstavljaju jedan od najvećih zdravstvenih izazova u svetu, a deca su posebno ranjiva grupa.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svako peto dete pati od nekog oblika mentalnog poremećaja. Međutim, u Srbiji ova tema se i dalje smatra tabuom, a mnogi roditelji se plaše da potraže pomoć za svoju decu.

Prepreke na putu

Iako se poslednjih godina sve više govori o mentalnom zdravlju i njegovom značaju, još uvek postoje brojne prepreke koje sprečavaju adekvatnu brigu o mentalnom zdravlju dece u Srbiji. Jedan od najvećih problema je nedostatak stručnjaka iz ove oblasti. Stručnjaci koji se bave psihičkim zdravljem dece uglavnom rade u privatnom sektoru, što znači da su prisutpačni samo onima koji mogu da priušte privatnu zdravstvenu zaštitu. Stanjem su posebno pogođena ruralna područja jer roditelji i deca imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti. Posledica su liste čekanja za pregled, koje postaju sve duže i duže. Dodatni problem se tiče organizacije i finansiranja zdravstvenog sistemašto dodatno otežava pristup kvalitetnoj brizi o mentalnom zdravlju.

Drugi važan problem je stigmatizacija mentalnih bolesti. Roditelji često ne žele da priznaju da imaju problem u porodici i izbegavaju da traže stručnu pomoć. Takođe, postoji predrasuda da su mentalne bolesti samo "izmišljotine" ili da su "samo loše ponašanje", što može dovesti do odlaganja traženja pomoći i pogoršanja stanja.

Treći problem je nedostatak edukacije o mentalnom zdravlju. Iako se u nekim školama održavaju radionice na ovu temu, i dalje postoje obrazovne institucije u kojima se o mentalnom zdravlju ne govori dovoljno ili uopšte. Uspostavljanje dijaloga je veoma važno jer deca mogu biti vrlo ranjiva na različite oblike zlostavljanja (bullying-a) ili drugih problema koji mogu uticati na njihovo mentalno zdravlje. Učenici bi trebalo da budu upoznati sa osnovama mentalnog zdravlja, kako bi lakše prepoznali probleme i tražili pomoć.

U Srbiji postoji mreža ustanova koje se bave mentalnim zdravljem dece i mladih, uključujući psihijatrijske klinike, centre za mentalno zdravlje, savetovališta za mlade. Međutim, nedostatak stručnjaka, finansijska ograničenja i nedostatak sredstava za nabavku opreme i lekova, predstavljaju ozbiljne prepreke u pružanju adekvatne pomoći deci sa mentalnim problemima.

Generalno, u Srbiji je nedovoljna svest o mentalnom zdravlju u društvu. Ljudi su često neinformisani o tome šta je mentalni poremećaj, kako se manifestuje i kako se leči. Ovo može dovesti do diskriminacije dece koja pate od mentalnih poremećaja. Deca koja pate od mentalnih poremećaja često se suočavaju sa odbacivanjem od strane vršnjaka, što može dovesti do daljih problema sa mentalnim zdravljem.

Psihološki poremećaji kod dece

Srbija je zemlja u tranziciji, u kojoj su deca i omladina izloženi različitim izvorima stresa, kao što su ekonomska kriza, nezaposlenost, nasilje, sukobi, migracije, siromaštvo, zagađenje i klimatske promene. Sve ove faktore prate brojne psihičke tegobe, od kojih su najčešće depresija, anksioznost, poremećaji pažnje i hiperaktivnosti, poremećaji ishrane, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, suicidalne misli i ponašanja.

Jedan od najčešćih mentalnih poremećaja kod dece u Srbiji je anksioznost. Stručnjaci kažu da se ovaj poremećaj javlja kod oko 20% dece i da se često manifestuje kroz fobije i panične napade.Roditelji bi trebalo da budu svesni da su ovakvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljne probleme i da ne bi trebalo odlagati konsultacije sa stručnjacima.

Depresija se, nažalost, takođe prilično često javlja kod naše dece. Iako se naizgled čini da deca ne mogu imati ozbiljne probleme koji bi mogli dovesti do kliničke depresije, činjenice pokazuju suprotno. Depresija kod dece može biti uzrokovana različitim faktorima, kao što su porodični problemi, socijalna izolacija, stres, loše školsko iskustvo i trauma. Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na promene u ponašanju svoje dece, jer simptomi depresije kod dece mogu odstupati od simptoma koje vezujemo za depresiju kod odraslih. Deca koja pate od depresije mogu biti neraspoložena, izolovana, imati probleme sa spavanjem i koncentracijom, kao i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije volela.

Prevencija

Postoji niz zdravih navika koje mogu pomoći u održavanju dobrog mentalnog zdravlja:

1. Redovno vežbanje - Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na raspoloženje i smanjuje stres. Preporučuje se 30 minuta aktivnosti pet puta nedeljno.

2. Zdrava ishrana - Ishrana koja obiluje voćem, povrćem, žitaricama, nemasnim mesom i ribom može pomoći u održavanju dobrog mentalnog zdravlja.

3. Dovoljno sna - Odrasli bi trebalo da spavaju 7-9 sati svake noći, a deca i tinejdžeri bi trebalo da spavaju duže. Nedovoljno sna može uticati na raspoloženje, koncentraciju i produktivnost.

4. Držanje stvari pod kontrolom - Organizacija i planiranje mogu smanjiti stres i anksioznost. Ponekad je korisno napraviti listu prioriteta i rasporediti zadatke tokom dana.

5. Socijalna interakcija - Održavanje dobrih odnosa sa porodicom, prijateljima i kolegama može pomoći u održavanju mentalnog zdravlja.

6. Hobi i opuštanje - Pronalaženje aktivnosti koje vam pružaju zadovoljstvo i opuštanje, kao što su čitanje, pisanje, slikanje, muzika ili meditacija, može smanjiti stres i povećati osećaj zadovoljstva.

7. Smanjivanje korišćenja društvenih mreža - Prekomerno korišćenje društvenih mreža može uticati na mentalno zdravlje, posebno na samopouzdanje i samopoštovanje. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između korišćenja društvenih mreža i ostalih aktivnosti.

8. Traženje pomoći - Ako se osećate preopterećeno, anksiozno, depresivno ili imate suicidalne misli, važno je potražiti pomoć. Postoji mnogo organizacija, kao i stručnjaka, koji su spremni da pruže podršku i pomoć u rešavanju problema.

Održavanje dobrog mentalnog zdravlja je važno za ukupno zdravlje i dobrobit pojedinca. Ove zdrave navike mogu pomoći u prevenciji mentalnih bolesti, kao i u upravljanju stresom i svakodnevnim izazovima.

Šta možemo da učinimo

Pred nama je nekoliko važnih zadataka. Prvo, potrebno je obezbediti više finansijskih sredstava za zdravstveni sistem i unaprediti organizaciju zdravstvene nege. Takođe, potrebno je povećati broj stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem, i posledično smanjiti liste čekanja.

Prema istraživanju koje je sprovedeno 2018. godine u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, čak 23% učenika se oseća depresivno, a 14% njih ima poteškoća u koncentraciji. Takođe, istraživanje je pokazalo da se samo 15% učenika sa psihičkim problemima obraća stručnim licima za pomoć. Ovi podaci ukazuju na potrebu za boljim prepoznavanjem i tretmanom mentalnih problema učenika.

Važna preventivna mera je unapređenje obrazovanja i podizanje svesti o mentalnom zdravlju kod dece, roditelja i nastavnika. Ovaj cilj bi se mogao postići uvođenjem predmeta iz oblasti mentalnog zdravlja u školski program.

Ukoliko primetite da se Vaše dete ponaša drugačije, reagujte bez odlaganja! Započnite razgovor sa svojim detetom, istaknite svoju zabrinutost i predložite posetu psihologu ili psihijatru.Ukoliko ne znate kome da se obratite, ukucajte “psiholog” ili “psihijatar” u polje za pretragu na platformi Hipokratija. Dobićete uvid u preporuke i iskustva pacijenata širom Srbije koji su se susreli sa sličnim problemom, te ćete na taj način lako pronaći stručnjaka baš po svojoj meri.