Da li vam se dogodilo da se nepoželjan simptom pojavi baš kada “nemate vremena da budete bolesni”? Toliko je obaveza i zadataka, raspored je popunjen, a planovi neodložni. Uostalom, uz jaku volju, gotovo svaki simptom se može dugoročno ignorisati. Ipak, u svoj toj frci i zbrci, jasno nam je da je potpuno ignorisanje upornih simptoma vrlo neodgovorno. Blagovremena reakcija, u određenim slučajevima, može čak predstavljati razliku između života i smrti!
I šta ćemo sad?
Na svu sreću, tu je dr Gugl, koji izgleda ima odgovor na svako pitanje. U prostor za pretragu ispišemo simptome i čekamo da nam “doktor” izlista dijagnoze. Biće tu svega: od bezazlenih infekcija do smrtonosnih oboljenja. Pravdamo se da trenutno nemamo vremena za lekare, ali svakog dana nađemo par trenutaka da se posvetimo rezultatima koje nam je ponudio dr Gugl.
U potrazi za dijagnozom na pogrešnom mestu, upadamo u začarani krug simptoma, bolesti i preporuka.
Počinjemo da povezujemo tegobe koje smo osećali pre par godina sa simptomima koje imamo danas. Kašalj koji je lekar zanemario, možda je upućivao na daleko ozbiljnije stanje! Konstatno se pojačava sumnja da je diganoza s kojom se suočavamo zapravo veoma ozbiljna, a prema onlajn podacima, deluje i da bolujemo od još nekoliko nedijagnostikovanih bolesti…
Šta je sajberhondrija i kako je dijagnostikovati?
Termin sajberhondrija zapravo predstavlja kovanicu sačinjenu od dve reči: sajber (virtuelni svet, onlajn prostor) i hondrija (u ovom slučaju povezuje se sa hipohondrijom i označava strah od novih i/ili neobjašnjivih simptoma i tegoba). Termin se prvi put spominje 2001. godine u časopisu Independent, a 2008. godine Vebsterov rečnik mu dodeljuje titulu “reč godine”. I pored popularnosti ovog termina, znakovi sajberhondrije se i dalje često previđaju i zanemaruju, te se rizik od daljeg propadanja mentalnog zdravlja na ovaj način povećava.
Sajberhondrija započinje pretragom interneta (“guglanjem”) u potrazi za informacijama o bolestima ili simptomima koji najbolje opisuju trenutno stanje, a rezultira pojavom ponavljajuće anksioznosti, koja ponekad može otići i u ekstreme.
Zabrinutost za zdravlje se konstantno pojačava, a osoba sve više vremena provodi onlajn, u potrazi za dijagnozom. Svaka pretraga je ispraćena pojavom pojačanog stresa, straha, nelagode i anksioznosti. Za pojedince će to biti znak da odustanu od dalje internet dijagnostike i konačno zakažu lekarski pregled. Međutim, veliki je broj onih koji i dalje ostaju prikovani za računar ili mobilni telefon, u potrazi za odgovorima koje nikada neće naći. Osoba se uporno nada da će potraga za informacijama umanjiti stres, a stres, uprkos očekivanjima, uporno raste - i upravo tako nastaje začarani krug koji nazivamo sajberhondrijom.
I dalje se držimo izgovora da nemamo vremena da posetimo lekara, a sve više vremena odlazi na onlajn pretragu simptoma, što sajberhondriju praktično svrstava u kompulsivne poremećaje. U pojedinim zdravstvenim priručnicima se sajberhondrija klasifikuje kao anksiozan poremećaj, kompatibilan s drugim opsesivno-kompulsivnim poremećajima. Stručnjaci objašnjavaju da je reč o svojevrsnom mehanizmu odbrane, kojim pogođene osobe pokušavaju da kontrolišu ponavljajuće negativne misli ili čak preveniraju dalji razvoj teških bolesti.
Uspostavljanje dijagnoze nije jednostavno, a proces dodatno otežava činjenica da je u pitanju “mlad” poremećaj, za koji pojedini lekari i dalje nisu čuli.
Stručnjaci upozoravaju na karakteristične znakove, koji bi mogli upućivati na sajberhondriju:
- kompulsivna, nekontrolisana onlajn pretraga informacija vezanih za zdravlje
- pojava uznemirenosti i anksioznosti tokom i nakon navedenih onlajn pretraga
- trošenje sve više vremena na onlajn pretrage
- poremećaj svakodnevnog funkcionisanja
Sajberhondrija - moguće negativne posledice
Internet je prezasićen informacijama i svaka naša pretraga doneće određene rezultate. Međutim, informacije koje pronalazimo onlajn ne moraju biti verodostojne, a dodatni problem nastaje kada postanu kontradiktorne ili veoma pojednostavljene. Takvi rezultati su podstrek za nastavak pretrage, u cilju pronalaska “savršenog objašnjenja” (koje se verovatno ne nalazi onlajn). Nemogućnost pronalaženja odgovora razumljivo pojačava frustraciju, ali raste i anksioznost. Mozak postaje preplavljen informacijama, koje nam zapravo nisu od koristi. Misli o bolesti i zdravlju je nadalje nemoguće kontrolisati, a uporna anksioznost tera pogođene osobe da se konstantno vraćaju onlajn pretragama, koje raspiruju postojeću anksioznost.
Pored toga, svaki lekar će potvrditi da je u procesu dijagnostike veoma važno postavljati prava pitanja. Skup odgovora na prava pitanja će dozvoliti stručnjaku da sklopi slagalicu i utvrdi tačnu kliničku sliku. Kada laik postavlja pogrešna pitanja internet pretraživaču, odgovori nikada ne mogu dovesti do adekvatnog rezultata.
Negativne posledice ozbiljne sajberhondrije uključuju: smanjeno poverenje u lekara i nezadovoljstvo pruženom uslugom, zahtevanje dodatnih medicinskih pretraga za koje ne postoji opravdani razlog i učestale posete lekaru. Osoba pogođena sajberhondrijom će sve više vremena provoditi onlajn, ignorisaće obaveze i neće biti u stanju normalno da funkcioniše. Socijalno distanciranje od “ljudi koji ne razumeju” čest je rezultat sajberhondije, te može dovesti do razvoja dodatnih mentalnih tegoba.
Sajberhondrija - preventiva i kontrola simptoma
Sajberhondrija je relativno nov fenomen i ne postoji striktan plan lečenja. Međutim, ovaj poremećaj ne smemo ignorisati jer broj pogođenih osoba kontinuirano raste. Kombinacija edukacije o tome kako internet funkcioniše i dodatne brige o sopstvenom mentalnom zdravlju se pokazala kao idealno rešenje u procesu prevencije i kontrole simptoma.
Razumevanje algoritma - rezultati na samom vrhu pretrage ne moraju predstavljati odgovor koji tražite. Zapravo, rezultati koje Gugl izlista apsolutno ne moraju upućivati na vašu dijagnozu. Algoritam nema zadatak da pomogne korisnicima oko samodijagnostike.
Praćenje vremena koje provodimo onlajn će nam pomoći da ne upadnemo u začarni krug sajberhondrije. Vodite računa koliko vremena svakodnevno provodite guglajući simptome i utvrdite da li postoje okidači za takvo ponašanje.
Plan aktivnosti će nam pomoći da vreme koje bismo inače utrošili na beskorisne onlajn pretrage iskoristimo da budemo produktivniji ili da se, jednostavno, opustimo. Okidače koji iniciraju početak pretrage lako možete izbeći ako dosledno pratite ranije osmišljen plan aktivnosti.
Sprečavanje poremećaja u začetku - ako imate potrebu da nekoliko puta u toku dana pretražujete zabrinjavajući simptom, vreme je da se obratite lekaru i okrenete se verodostojnoj dijagnostici.
Dijagnostika je kompleksan proces i jedan simptom može upućivati na više različitih oboljenja.
Lekari se godinama školuju i specijalizuju kako bi postali kompetentni dijagnostičari.
Jasno je da se kvalitetna dijagnostika nikada neće moći svesti na guglanje simptoma.
U celoj priči je veoma važno da na kraju ne otpišete sve prednosti koje vam može ponuditi pristup internetu. Najbitnije je da svoje “detektivske sposobnosti” usmerite ka pravom cilju. Iskustva drugih pacijenata će vam pomoći da utvrdite kojem stručnjaku bi trebalo da se obratite kako biste dobili najbolju zdravstvenu negu. Na svu sreću, ovakva pretraga ne iziskuje previše vašeg vremena. Na Hipokratija platformi imate pristup iskustvima i recenzijama pacijenata i to za više od 2400 zdravstvenih ustanova iz svih krajeva Srbije.
Ovog puta zaista - jedan klik vas deli od rezultata za kojima tragate.