Šizofrenija je hronični i kompleksni psihijatrijski poremećaj koji se karakteriše poremećajem mišljenja, percepcije, emocionalne reaktivnosti i socijalnog funkcionisanja.
Uzroci nastanka šizofrenije
Uzroci nastanka šizofrenije su kompleksni i obuhvataju kombinaciju genetskih, biohemijskih, neuroloških, socijalnih i faktora okoline.
Genetika: Postoji nasledna predispozicija za šizofreniju. Studije su pokazale da ljudi koji imaju bliske srodnike s dijagnozom šizofrenije imaju veći rizik od razvoja bolesti. Međutim, tačni genetski mehanizmi koji doprinose šizofreniji još uvek nisu potpuno razumljivi.
Neurohemijski disbalans: Neravnoteža neurotransmitera, posebno dopamina, serotonina i glutamata, može igrati ulogu u razvoju šizofrenije. Poremećaji u prenosu neurotransmitera mogu uticati na funkciju mozga i doprineti pojavi simptoma.
Neurološki faktori: Promene u strukturi i funkciji mozga takođe su povezane sa šizofrenijom. Otkrivene su abnormalnosti u različitim delovima mozga, kao što su frontalni korteks, hipokampus i bazalni gangliji,koje su povezane sa kognitivnim i emocionalnim funkcijama.
Okruženje i stres: Okruženje igra ulogu u pojavi šizofrenije. Rani stresni događaji, infekcije u trudnoći, komplikacije pri porođaju, nedostatak socijalne podrške i izloženost traumatskim iskustvima mogu povećati rizik od razvoja šizofrenije.
Šizofrenija ima složeno poreklo i istraživanja su i dalje u toku kako bi se potpuno razumeli uzroci ove bolesti.Na razvoj šizofrenije mogu uticati različiti faktori i okolnosti, te je svaki slučaj individalan. Važno je da se osoba koja ispoljava simptome šizofrenije konsultuje sa stručnjakom za mentalno zdravlje, radi precizne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja.
Simptomi šizofrenije
-
Halucinacije: Doživljavanje senzornih percepcija koje nisu stvarne, najčešće slušanje glasova koji drugi ne čuju, ali moguće su i halucinacije koje zahvataju druga čula (vid, miris, ukus, dodir)
-
Deluzije: Pogrešna uverenja koja nisu u skladu sa stvarnošću. To mogu biti paranoidne deluzije (npr. uverenje da ih neko prati, proganja ili želi da ih povredi) ili grandiozne deluzije (npr. uverenje da imaju posebne moći ili značaj).
-
Poremećaji mišljenja i govora: Može uključivati dezorganizovano ili nekoherentno govorenje, preskakanje sa jedne teme na drugu (disocijacija), neobične asocijacije i poremećaje logike mišljenja.
-
Smanjenje ili gubitak emocionalne reaktivnosti: Ova stanja se manifestuju kao smanjeni izražaj lica, ograničene emocionalne reakcije, smanjena motivacija i sposobnost doživljavanja zadovoljstva.
-
Smanjen interes za svakodnevne aktivnosti: Gubitak interesa za hobije, društvene aktivnosti, posao ili školu.
-
Govorni deficit: Smanjena količina govora, siromaštvo reči ili poteškoće u organizaciji misli za verbalnu komunikaciju.
Kognitivni simptomi:
- Poteškoće sa pažnjom i koncentracijom.
- Poteškoće u radnoj memoriji i kognitivnim funkcijama koje su uključene u planiranje i organizaciju.
- Poteškoće u razumevanju informacija i donošenju odluka.
Simptomi šizofrenije mogu se razvijati postepeno tokom dužeg vremenskog perioda i mogu varirati u intenzitetu i učestalosti. Simptomi šizofrenije mogu biti izuzetno opterećujući za osobu koja ih doživljava, ali i za okruženje.
Prepoznavanje prvih simptoma šizofrenije može biti izazovno jer se mogu razvijati postepeno i mogu se pogrešno tumačiti ili zanemariti. Ukoliko primetite promene u ponašanju i socijalnoj interakciji, kao i promene u mislima, govoru i percepciji, obratite se lekaru što pre
Lečenje šizofrenije
Lečenje šizofrenije uključuje upotrebu lekova iz grupe antipsihotika, takođe poznatih kao neuroleptici. Ovi lekovi pomažu u kontroli simptoma šizofrenije, poput halucinacija, deluzija, dezorganizovanog mišljenja i dezorganizovanog ponašanja. Postoje dve glavne vrste antipsihotika: tipični (konvencionalni) antipsihotici i atipični antipsihotici. Odabir leka zavisi od individualnih potreba i tolerancije pacijenta.
-
Tipični (konvencionalni) antipsihotici: Ovi lekovi su prva generacija antipsihotika koji se koriste u lečenju šizofrenije. Neki od tipičnih antipsihotika uključuju haloperidol, klorpromazin i flufenazin. Oni se obično koriste za kontrolu halucinacija i deluzija.
-
Atipični antipsihotici: Ovi lekovi su druga generacija antipsihotika i smatraju se naprednijim u odnosu na tipične antipsihotike. Atipični antipsihotici uključuju lekove poput risperidona, olanzapina, kvetiapina, aripiprazola, ziprasidona i paliperidona. Navedeni lekovi mogu pomoći i u poboljšanju kognitivnih funkcija.
Lečenje šizofrenije nije samo zasnovano na farmakoterapiji. Terapija antipsihoticima često se kombinuje s psihoterapijom, podrškom pacijenta i porodice, kao i rehabilitacijom za poboljšanje funkcionisanja u svakodnevnom životu. Individualizovani pristup lečenju je ključan, kako bi se postigao najbolji mogući ishod za svaku osobu koja boluje od šizofrenije.
Pravovremena dijagnoza i pristup adekvatnoj medicinskoj nezi i podršci ključni su za upravljanje simptomima i poboljšanje kvaliteta života osobe sa šizofrenijom.
Ukoliko primećujete neke od navedenih promena u ponašanju kod člana porodice, zakažite pregled kod psihijatra. Kako biste izabrali najboljeg stručnjaka, unesite pojam “šizofrenija” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Nakon pregleda i započetog lečenja, ostavite svoje iskustvo sa izabranom institucijom i na taj način pomozite drugima sa istim problemom.
