Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kod dece

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kod dece je mentalni poremećaj koji se javlja nakon izloženosti traumatičnom iskustvu. Trauma može biti bilo kakav događaj ili situacija koja ugrožava fizičku ili emocionalnu dobrobit deteta, kao što su teške bolesti, prirodne katastrofe, rat, zlostavljanje ili gubitak voljene osobe. Deca koja su izložena traumi mogu razviti PTSP, što dovodi do poremećaja u njihovom mentalnom zdravlju.

Uzrok nastanka posttraumatski stresnog poremećaja

Neki od faktora rizika za razvoj PTSP-a su:

Intenzitet i dužina traume: Trauma koja je izuzetno intenzivna ili koja se nastavlja tokom dužeg vremenskog perioda može povećati rizik od razvoja PTSP-a.
Starost: Deca koja dožive traumu imaju veći rizik od razvoja PTSP-a nego odrasli.
Ranjivost: Osobe koje imaju određene ranjivosti, kao što su genetski faktori, prethodni traumatični događaji ili mentalni poremećaji, mogu imati veći rizik od razvoja PTSP-a nakon novih traumatičnih iskustava.
Socijalna podrška: Nedostatak socijalne podrške, tj. podrške od porodice, prijatelja i drugih bliskih ljudi, može povećati rizik od razvoja PTSP-a nakon traume.
Društveno-ekonomski faktori: Društveno-ekonomski faktori, kao što su siromaštvo, diskriminacija i marginalizacija, mogu povećati rizik od izlaganja traumatičnim događajima i razvoja PTSP-a.
Povrede: Povrede koje su nastale tokom traumatičnog događaja mogu biti povezane sa razvojem PTSP-a.
Alkohol i droge: Konzumiranje alkohola i droga tokom ili nakon traume može povećati rizik od razvoja PTSP-a.

Uzroci PTSP-a su kompleksni i uključuju interakciju bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Razumevanje faktora rizika za PTSP i identifikovanje ranjivih osoba može pomoći u prevenciji, kao i pružanju odgovarajuće podrške nakon traumatičnih događaja.

Simptomi postraumatskog stresnog poremećaja

Simptomi postraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) kod dece mogu biti različiti i varirati u intenzitetu. Ovi simptomi se obično javljaju nakon izloženosti traumatičnom događaju ili iskustvu i mogu uticati na detetovo ponašanje, raspoloženje, emocionalnu dobrobit i kvalitet života.

Neki od najčešćih simptoma PTSP-a kod dece:

1. Ponavljajuće noćne more ili strah od spavanja: Deca sa PTSP-om često imaju ponavljajuće noćne more ili se plaše da zaspu, jer se boje da će im se dogoditi nešto loše.
2. Proživljavanje traumatičnog iskustva kroz slike, misli ili snove: Deca sa PTSP-om mogu neprestano razmišljati o traumatičnom događaju, ponavljati slike i sećanja.
3. Izražena anksioznost i strah od nekih situacija ili ljudi: Deca sa PTSP-om mogu osećati jaku anksioznost ili strah kada se nalaze u situacijama ili blizu ljudi koji podsećaju na traumu.
4. Emocionalna otupljenost ili udaljavanje od porodice i prijatelja: Deca sa PTSP-om mogu se osećati izolovano, odvojeno ili udaljeno od drugih ljudi, uključujući i članove svoje porodice.
5. Povećana nervoza, napetost i osetljivost: Deca sa PTSP-om mogu biti hiperaktivna, razdražljiva i imati povećanu napetost ili osetljivost na zvukove, mirise i druge senzacije.
6. Izbegavanje mesta, aktivnosti ili ljudi koji podsećaju na traumu: Deca sa PTSP-om mogu izbegavati mesta, aktivnosti ili ljude koji podsećaju na traumu, što može uticati na njihovu sposobnost da funkcionišu u svakodnevnom životu.
7. Problemi sa koncentracijom i pažnjom: Deca sa PTSP-om mogu imati poteškoće u održavanju koncentracije i pažnje, što može uticati na njihove akademske performanse i opštu sposobnost da se fokusiraju na zadatke.

Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu nužno prisutni kod svakog deteta sa PTSP-om, i da svako dete može imati jedinstvene simptome u zavisnosti od sopstvenog iskustva i ličnosti.

Lečenje

Lečenje postraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) kod dece bi trebalo da bude usmereno na kontrolisanje simptoma i unapređenje kvaliteta života. Terapija se obično sastoji od kombinacije psihoterapije i/ili farmakoterapije, uz podršku roditelja i porodice.

1. Psihoterapija: Psihoterapija se često preporučuje kao prva linija lečenja PTSP-a kod dece. Vrste psihoterapije koje su se pokazale efikasnim kod dece sa PTSP-om uključuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), terapiju igrom, terapiju umetnošću, porodičnu psihoterapiju i terapiju izloženosti. KBT se fokusira na promenu negativnih misli i ponašanja vezanih za traumu, dok terapija igrom i terapija umetnošćukoriste igru i umetnost kao način da se deca izraze i razviju nove načine suočavanja sa traumom. Porodična psihoterapija može da pomogne u jačanju porodičnih veza i podrške, dok terapija izloženosti koristi postepeno izlaganje deteta situacijama ili predmetima koji podsećaju na traumu, kako bi se smanjio osećaj straha i anksioznosti.
2. Farmakoterapija: U nekim slučajevima, lekovi se mogu koristiti u kombinaciji sa psihoterapijom za lečenje PTSP-a kod dece. Antidepresivi, anksiolitici i stabilizatori raspoloženja su neki od lekova koji se mogu koristiti u lečenju simptoma PTSP-a kod dece. Međutim, lekovi se obično ne preporučuju kao prva linija lečenja PTSP-a kod dece, osim u teškim slučajevima.
3. Podrška porodice i okoline: Porodica i okolina mogu da pruže dragocenu podršku u lečenju PTSP-a kod dece. Roditelji mogu da pomognu svojoj deci tako što će razgovarati o traumi, pružiti podršku i sigurnost, i pomoći im da razviju zdrave načine suočavanja sa stresom. Takođe, podrška od strane škole i drugih organizacija može biti korisna u osiguravanju bezbednosti i podrške detetu u školskom okruženju.

Lečenje PTSP-a kod dece može biti dug proces, i dete i porodica mogu imati dobre i loše dane tokom terapije. Važno je da se strpljivo i ustrajno radi na lečenju simptoma, a da se pritom pruži podrška i razumevanje detetu.

Ukoliko primetite da se Vaše dete ponaša drugačije, reagujte bez odlaganja! Započnite razgovor sa svojim detetom, istaknite svoju zabrinutost i predložite posetu psihologu ili psihijatru.Ukoliko ne znate kome da se obratite, ukucajte “psiholog” ili “psihijatar” u polje za pretragu na platformi Hipokratija. Dobićete uvid u preporuke i iskustva pacijenata širom Srbije koji su se susreli sa sličnim problemom, te ćete na taj način lako pronaći stručnjaka baš po svojoj meri.