Insulinska rezistencija je metabolički poremećaj koji se javlja kada ćelije tela postaju manje osetljive na dejstvo insulina, hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Kada se javi insulinska rezistencija, ćelije ne mogu efikasno koristiti insulin za unos glukoze (šećera) iz krvi, što dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi.
Insulin je hormon koji se proizvodi u pankreasu i igra ključnu ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kada jedemo hranu koja sadrži ugljene hidrate, oni se razgrađuju u glukozu, koja se zatim apsorbuje u krvotok. Insulin pomaže ćelijama da preuzmu glukozu iz krvi i koriste je kao izvor energije.
Uzroci nastanka
Nastanak insulinske rezistencije može biti rezultat kombinacije genetskih, metaboličkih, hormonalnih i životnih faktora.
Nasledni faktori mogu imati značajnu ulogu u razvoju insulinske rezistencije. Postoje genetske varijacije koje mogu uticati na funkciju insulina i metabolizam glukoze u organizmu.
Prekomerna telesna težina i gojaznost povezane su s većim rizikom od razvoja insulinske rezistencije. Višak masnog tkiva može izazvati upalne procese i metaboličke promene koje remete normalan rad insulina.
Visok unos šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i zasićenih masti može doprineti razvoju insulinske rezistencije. Prekomeran unos brze hrane, gaziranih pića, slatkiša i prerađenih namirnica može opteretiti metabolizam i otežati normalnu funkciju insulina.
Nedostatak redovne fizičke aktivnosti može povećati rizik od insulinske rezistencije. Vežbanje poboljšava osetljivost na insulin i pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi.
Hormonski poremećaji, poput sindroma policističnih jajnika (PCOS) kod žena, mogu biti povezani s insulinskom rezistencijom. Povećani nivoi androgena i nepravilan rad hormona mogu uticati na metabolizam glukoze i insulinsku osetljivost.
Hronični stres može imati negativan uticaj na metabolizam i funkciju insulina. Hormoni stresa, kao što je kortizol, mogu povećati nivo šećera u krvi i smanjiti insulinsku osetljivost.
Insulinska rezistencija može biti povezana s drugim zdravstvenim stanjima, poput dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma i bolesti srca. Rano prepoznavanje insulinske rezistencije i usvajanje zdravih životnih navika, uključujući pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu telesne težine, mogu pomoći u upravljanju ovim stanjem. U nekim slučajevima, može biti potrebna i medicinska intervencija.
Simptomi insulinske rezistencije
Simptomi insulinske rezistencije mogu varirati od osobe do osobe:
-
Povećana glad: Insulinska rezistencija može izazvati promene u regulaciji apetita, što dovodi do povećane gladi i češćeg prejedanja.
-
Povećana težina ili otežano gubljenje kilograma: Insulinska rezistencija može otežati gubitak težine ili dovesti do neobjašnjivog povećanja telesne težine.
-
Umor i nedostatak energije: Insulinska rezistencija može ometati sposobnost ćelija da efikasno koriste glukozu kao izvor energije, što može rezultirati umorom i nedostatkom energije.
-
Promene raspoloženja: Osobe s insulinskom rezistencijom mogu iskusiti promene raspoloženja poput depresije, anksioznosti, razdražljivosti ili promene u koncentraciji.
-
Problemi s kožom: Neke osobe s insulinskom rezistencijom mogu imati kožne promene kao što su akne, akantoza nigricans (tamne mrlje i zadebljanja kože, obično na vratu, pazuhu ili prepone) ili suva koža.
-
Povećana žeđ i često mokrenje: Insulinska rezistencija može dovesti do povećane reapsorpcije vode u bubrezima, što rezultira čestim mokrenjem i povećanjem žeđi.
-
Povišen krvni pritisak: Insulinska rezistencija može biti povezana s povišenim krvnim pritiskom, što predstavlja faktor rizika za srčane bolesti.
-
Poremećaji menstrualnog ciklusa: Kod žena, insulinska rezistencija može uzrokovati poremećaje menstrualnog ciklusa poput neredovne menstruacije i potpunog izostanka.
Lečenje insulinske rezistencije
Lečenje insulinske rezistencije obično uključuje kombinaciju: promene načina života, promene načina ishrane i, u nekim slučajevima, uključivanje lekova.
Zdrava ishrana je ključna za upravljanje insulinskom rezistencijom. Fokusirajte se na ishranu bogatu vlaknima, složenim ugljenim hidratima, zdravim mastima i proteinima. Smanjite unos rafinisanih ugljenih hidrata, šećera i zasićenih masti. Pravilna raspodela obroka i izbegavanje prejedanja takođe su važni faktori.
Redovna fizička aktivnost može pomoći povećanju osetljivosti na insulin. Pokušajte da uključite aerobne vežbe (npr. hodanje, trčanje, plivanje) i vežbe snage u svoju rutinu. Cilj je vežbati najmanje 150 minuta aerobnih vežbi i 2-3 puta nedeljno vežbe snage.
Ako imate prekomernu telesnu težinu ili ste gojazni, gubitak kilograma može poboljšati osetljivost na insulin. Rezultat se postiže i kombinacijom zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.
U nekim slučajevima, lekar može preporučiti terapiju za lečenje insulinske rezistencije. Najčešće se koriste lekovi iz grupe metformina, koji pomažu smanjenju glukoze u krvi i poboljšanju osetljivosti na insulin.
Insulinska rezistencija često ide ruku pod ruku s drugim zdravstvenim problemima poput visokog krvnog pritiska, visokog holesterola ili dijabetesa. Stoga je važno kontrolisati ove faktore rizika i sarađivati s lekarom kako biste svoje zdravlje držali pod kontrolom.
Važno je naglasiti da se lečenje insulinske rezistencije mora prilagoditi individualnoj situaciji svake osobe. Uvek se posavetujte s lekarom ili endokrinologom kako biste dobili tačnu dijagnozu i preporuke za lečenje.
Konsultacija sa zdravstvenim stručnjakom je važna kako bi se identifikovali uzroci insulinske rezistencije i razvio individualizovan plan lečenja. Ukoliko prepoznajete simptome i sumnjate na insulinsku rezistenciju, zakažite pregled. Unesite “insulinska rezistencija” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Na taj način ćete dobiti korisne informacije i uvid u iskustva drugih pacijenata, koji su imali slične problemei. Nakon pregleda i započetog lečenja, ostavite svoje iskustvo na platformi i na taj način pomozite drugima da pronađu najbolju zdravstvenu negu za sebe i svoju porodicu.
